Monday, November 14, 2011

Putopis: Istanbul ( III dio )


Dva dijela ovog putopisa su već objavljena, ovdje i ovdje. Drago mi je da su komentari pozitivini. Još jednom veliko hvala Marijani! :) A mi idemo dalje. Obećala sam da ću u trećem dijelu objaviti opis Topkapi palate, Kapali čaršije i Arheološkog muzeja. Znam da ste nestrpljivi, pa sam u ovaj dio ubacila i Stambolsku željezničku stanicu ili Orient Express. Evo nastavka priče:

Topkapi palata

Topkapi palata je grandiozno delo koje posetiocima oduzima dah.  Izgrađena je 1478. godine na zahtev sultana Mehmeta II. Tokom 4. veka je služila kao rezidencija sultana. Godine 1924. je pretvorena u muzej, a od 1985. je pod zaštitom kao Svetsko nasleđe. Ovo jedinstveno zdanje  sadrži različite zgrade, bašte i odeljke. Nekada su u Topkapi palati ujedno bili univerzitet, džamija, savet i još par bitnih institucija, a u njoj je živelo 4.000 ljudi. Kao muzej, palata sadrži izuzetno velike i vredne kolekcije oružja, kostima, nakita i drugih eksponata vezanih za tursku kulturu i istoriju. Najinteresantiji eksponati su ogrtač i mač proroka Muhameda i zbirka njegovog porcelana, a u muzeju se nalazi i peti najveći dijamant u svetu, Kasikçi. ( Kašiče - kašika ) koji je ime dobio po zanimljivoj anegdoti, ali njegova lepota zaista zadivljuje posetioce riznice.
 
 Topkapi - unutrašnjost

Izvorno ime palate je „Saray-i Cedide-i Amire“, međutim, zbog ogromnih topova ispred kapije palate, ljudi su joj dali ime „Topkapi“. Palata, okružena visokim zidovima, oko pet kilometara, ima ukupnu površinu od oko 700.000 m2 što je dva puta veće od Vatikana i pola Monaka. Bila je zaštićena sa 28 tornjeva, a zidovi koji okružuju palatu datiraju iz vizantijskog perioda. Većina građevina u palati je uništeno u velikim požarima u zemljotresima koji su i renovirane nekoliko puta. Iz tog razloga, mogu se primetiti različiti arhitektonski stilovi. Topkapi palata je danas jedan od najposećenijih muzeja u Evropi.  Sa predivne terase pruža se pogled na Bosfor i azijsku stranu Istanbula, a tu se nalazi i  restoran gde turisti mogu da uživaju u pogledu, kao i da srede utiske, a njih je zaista mnogo.

 
 Dijamant Kasikçi

Preostali deo dana smo iskoristili za obilazak Grand Bazara ili čuvene Kapaličaršije.

 Detalji iz Kapaličaršije

Kapaličaršija
 
Kapaličaršija u Istanbulu je omiljena turistička atrakcija. Kapaličaršija je natkrivena tržnica koja se prostire na 47.600 metara kvadratnih i ima čak 4.000 dućana, a širi se i na okolne gradske ulice, te je najveći shopping centar na svijetu. Na Kapaličaršiji se prodaju najrazličitiji proizvodi od zlata, srebra, kože, keramike i bakra, tepisi, tkanine, odjeća, suveniri i još mnogo toga. Po Kapaličaršiji može se lunjati satima i danima, bilo da se radi o shoppingu ili samo o razgledanju. Pretpostavlja se da se u odprilike 1500 zlatarskih radnji u Kapaličaršiji nalazi negde oko 10 tona zlata.

Uz obavezno cenkanje mogu se kupiti razne stvarčice po povoljnim cenama.



Detalji iz Kapaličaršije

Još jedno buđenje...

Osvanulo je još jedno sunčano jutro u prelepom Istanbulu.
Buđenje oko 7 sati  uz obaveznu jutarnju kafu sa drugaricama. Interesantno je to da sam mujazinov glas čula samo prva 2 jutra, posle sam valjda bila toliko umorna da sam i alarm telefona čula samo kroz maglu.
Tempo jeste bio malo naporan, ali dani su nam tako lepo bili isplanirani da nam umor uopšte nije smetao.

To pre podne smo imali slobodno za individualne obilaske i šetnju, ali smo mi odabrale posetu Arheološkom muzeju i posetu železničkoj stanici Orijent-Express.


Kao što nam pomenula transport je veoma jednostavan i za veoma kratko vreme tramvajem može da se stigne do svih željenih destinacija, ali i nekako sve je tu skoncentrisano na jednom mestu. To je taj stari evropski deo Istanbula.

 
Arheološki muzej Istanbula

Arheološki muzej se nalazi odmah pored Topkapi palate i veoma je lako doći do njega. Ulaz košta 10 turskih lira ( 1 euro - 2.5 t.lira )

T
o je ustvari kompleks koji se sastoji od 3 muzeja: Orijentalnog, Cinili Kosk i Arheološkog
Potrebno je više sati da bi se sve to obišlo jer muzej sadrži  preko milion eksponata koji predstavljaju skoro svaku eru i civilizaciju u svetskoj istoriji.
Gradnju ovog muzeja započeo je slikar Osman Hamdi Bej 1881. godine. Neoklasična fasada zgrade ispirisana je sakrofagom Aleksandra Velikog kao i sarkofagom ožalošćenih žena, koji su zapravo najveličanstvenija postavka u muzeju. U muzeju se nalaze mnoge kolekcije, uključujući umetnička dela koja pripadaju različitim kulturama unutar granica otomanske imperije koja se protezala od Balkana do Afrike i od Anatolije do Mesopotamije, Arapskog poluostrva i Avganistana. Zahvaljujući sultanskom imperijalizmu, značajne su kolekcije sa područija Egipta, Sirije, Fenikije i Mesopotamije. Najznačajniji artefakti izloženi u muzeju su Sarkofazi otkriveni u Sidonu tokom iskopavanja 1887. godine, uključujući i onaj poznat kao sarkofag Aleksandra Velikog, najveća atrakcija ovog muzeja, zatim sarkofag ožalošćenih žena, sakrofag Satrapa, sakrofag Licijana i sarkofag Sidonijanskog kralja, koji su preneti u muzej brodovima. Osim toga, tu su i statue iz drevnih vremena do kraja rimskog doba, statue boginje majke Cibele, reljefi iz mauzoleja Halikarnosa, delovi statue iz Zevsovog hrama, poprsje Aleksandra Velikog, sitna grnčarija, dragoceni ukrasi, nakit i novčići u riznici.

Kafejčići i slatkiši

...posle par sati provedenih u muzeju, laganom šetnjom smo se spustili do mora i do železničke stanice. Prelepe uličice, pune kafejčića i radnjica sa suvenirima, mame poglede svih prolaznika. Meni su najčešće pažnju odvlačili izlozi sa slatkišima. Kad vidim sve one baklavice i napakovane slatkiše  stvarno ne mogu da im odolim.
 
 Željeznička stanica

Železnička stanica Sirkeči

Železnička stanica Sirkeči - ili poslednja stanica Orijent expressa izgleda tako kao da je vreme na njoj stalo, a i dalje je u svakodnevnoj upotrebi.
Ova železnička stanica predstavlja polaznu tačku za Evropu i poslednju stanicu iz Evrope ka Aziji. Za nastavak vožnje prema Istoku mora se preći Bosforski most.

 Željeznička stanica iz Chanel reklame

Orijent ekspres (engl. Orient Express, fr. L'Orient-Express, tur. Şark Ekspresi) je jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnica. Saobraćao je na liniji Pariz - Istanbul.
Legendarni voz je ovekovečen u mnogim knjigama i filmovima od kojih je svakako najpoznatija knjiga Agate Kristi ' Ubistvo u Orijent Expresu'.

 Željeznička stanica - detalji

Na samoj stanici se nalazi i stari Železnički muzej koji svojom atmosferom potpuno vraća posetioce u neko prošlo vreme.

 Akvarijum

Posle šetnje kroz istoriju usledio je shooping u velikom tržnom centru Forum. O njemu nemam ništa značajno da napišem osim da je sličan kao i drugi shooping mallovi po svetu. Ono što je meni i mojim drugaricama bilo zanimljivo je to da se u njemu nalazi veliki akvarijum u kom smo se mi mnogo lepo provele, fascinirane živopisnim podvodnim svetom. Dan smo završile pretrpane kesama i zadovoljne kupovinom, jer Istanbul zaista ima dosta toga da ponudi, a cene su čini mi se povoljnije nego kod nas...

 Detalj iz Akvarijuma

U posljednjem nastavku: Prinčevska ostrva; Taksim; crkva Hrista Hora; Vaseljenska patrijaršija; Dolmabahče palata i Misir bazar.  

4 comments:

  1. divno napisano,a i divan je Istanbul..
    obozavam Orijent :)

    ReplyDelete
  2. citam, citam, a sve u sebi razmisljam kako mi je vreme za novu posetu :)

    ReplyDelete
  3. Predivno, divon dočarano, predivno opisano! Uživam!

    ReplyDelete
  4. Vreme je da posetim ovaj grad :) Ovaj deo mi je omiljeni, slike su baš lepe!

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...