Putopis: Istanbul ( IV dio )

Posljednji dio u našem nizu. Moram priznati da je i meni žao :) Mnogo puta sam sve ovo pročitala, a najdraže mi je direktno sa bloga, kada je priča upotpunjena fotografijama. Čini mi se da je za kraj ostalo najslađe! Uživajte, i želim svima da vam se Marijanin putopis o Istanbulu brzo obistini.

 Detalji sa krstarenja prema Prinčevskim ostrvima

Prinčevska ostrva

Buđenje naravno u 6.30, posle doručka ide se na Prinčevska ostrva.

To je niz od 9 ostrva do kojih se dolazi posle sat i pol vremena vožnje brodom i naročito su popularna tokom letnjih meseci. Mi smo posetili jedno od tih ostrva i ono što je interesantno je to da se na tim ostrvima kao prevozna sredstva koriste stari fijakeri i bicikli, drugog saobraćaja nema. Tako da je pravo zadovoljstvo prošetati, jer čist vazduh i predivan pogled na more pružaju divan osećaj. Na svakom koraku su riblji restorani, poslastičarnice i kafići. Ova ostrva su nekada uglavnom korišćena za izgnanstvo visoke vlastele, a kasnije su se tu naselili Grci, Jermeni i Jevreji koji i danas tamo žive.

 Jedna od kočija na Prinčevskim ostrvima

Put nazad ka Istanbulu je jako zanimljiv jer smo sa broda vidili lepe građevine na obali Mramornog mora. To je jedini dan koji je bio oblačan u toku našeg putovanja tako da smo ostatak dana proveli u čuvenoj ulici Ištikal, na Taksimu.

 Taksim

Taksim

Taksim se nalazi u novom evropskom delu grada i važi za srce modernog Istanbula. Tu se nalazi Taksim trg i na njegovoj sredini je Spomenik Republike visok 12 metara. To je mesto gde svakodnevno prođe više stotina hiljada ljudi.

Ulica Ištikal je pretvorena u pešacku zonu dugačku 4,5 km.  Prepuna je raznih radnji, tržnih centara, restorana i kafanica, a zanimljivo je da duž ulice Ištikal  ide starinski tramvaj, što je za turiste posebna atrakcija.

 Ulica Ištikal

Za to isto veče bila je planirana noćna city tura, prelazak preko Bosforskog mosta sa odlaskom na vidikovac Čamildže, ali smo mi to propustile jer  se nebo razvedrilo i veče je bilo idalno  za šetnju ili gluvarenje u nekoj od bašta kafića ili restorana, što smo mi i uradile.

Dan 5 ili poslednji dan ( na žalost )

Ostalo nam je još da obiđemo Crkvu Hrista Hora, danas pretvorenu u muzej; Vaseljensku patrijaršiju; Dolmabahče palatu i na kraju nezaboravno krstarenje Bosforom.

 Crkva Hrista Hora

Crkva Hrista Hora ili muzej Karie je na mene ostavila snažan utisak, jer su svi mozaici jako dobro očuvani. Sagrađena u 4. veku na prostoru koji se nalazio van zidina grada, pa je zbog toga i dobila ime Chora što znači ‘u polju’. Crkva je od 16. veka korišćena kao džamija da bi za vreme 2. svetskog rata od strane američkih arheologa restauracijom pretvorena u muzej. Muzej Karije poseduje najlepše mozaike Vizantijskog perioda u Istanbulu

 Vaseljenska patrijaršija - unutrašnjost crkve

U neposrednoj blizini se nalazi i Vaseljenska patrijaršija.

Poseta centralnoj pravoslavnoj crkvi sveta predstavlja još jednu od atrakcija Istanbula. Vodič nas upoznaje sa istorijom Patrijaršije, koja je menjala lokacije po Istanbulu tokom vekova, a na ovom mestu je od 17-tog veka. Crkva je iznenađujuće mala, zaista deluje skromno ali iznutra je prelepa, ikonostas je veličanstven. U ovoj crkvi nalazi se i najveća relikvija hrišćanstva, deo krsta na kome je razapet Isus Hrist, drugi deo krsta je u Vatikanu, a treći u Jerusalimu.

Naše putešestvije nastavljamo dalje ka Dolmabahče palati.

Dolmabahče palata spolja

Dolmabahče palata – Palata je izgrađena tokom 19. veka, danas je muzej i ima dva sprata, 285 soba, 43 dvorane, 6 balkona, 6 kupatila, 12 kapija. Smatra se da je za dekoraciju palate utrošeno 14 tona zlata i 40 tona srebra. Ova palata je tipičan primer otomanske arhitekture sa mešavinom neoimperijalnog stila i u duhu vladarskog apsolutizma evropskih vladara. 

Vrt Dolmabahče palate

Gradnja je počela 1843. godine, a završena je 1856., nakon 13 godina. Poslednjih 6 sultana kao Abdulmedžid, koji odavde vlada još 15 godina živeli su u ovoj palati.
Nakon proglašenja Republike, ovu palatu koristio je Ataturk kao svoju rezidenciju kada je posećivao Istanbul. 10. novembra 1938. kada je Ataturk preminuo, Dolmabahče palata je pretvorena u državni muzej.
Palata je izgrađena po ugledu na Luvr u Parizu i Bakingemsku palatu u Londonu kako bi dala evropsku sliku, njena gradnja poklapa se sa čuvenim Krimskim ratom, kada Engleska, Francuska i Piemont daju vojnu pomoć Turskoj protiv carske Rusije. Kraljica Viktorija, koja je boravila u ovoj palati, poklonila je luster 4,5 t od bohemian kristala koji zaista izgleda veličanstveno u centralnoj dvorani palate.

Zabranjeno je korišćenje fotoaparata u unutrašnjosti palate, ali svi ti originalni detalji i nameštaj izgledaju veoma inpresivno.

Iako unutrašnjost nismo mogli da slikamo, palata je i spolja predivna. Divni vrtovi i fontane, otvorene kapije prema moru sa poglednom na Bosfor. Dolmabahče kula, kao i istoimena džamija privlače turiste, tako da je ona neizostavna na spisku šta obići u Istanbulu.

Bosfor

Posle obilaska veličanstvene Dolmabahče palate, za taj dan nam je ostalo krstarenje Bosforom.

Predivne vile, restorani, hoteli na obali Bosfora, Bosforski most koji povezuje evrposki deo grada sa azijskim, tvrđava Rumeli Hisar sa evropske strane i Anadolu Hisar sa azijske, vojna akademija, Devojačka kula Kiz Kulesi, mala slatka džamija Ortakoy, i još mnogo toga se može videti sa broda što privlači pažnju svojom jedinstvenom lepotom.

 Rumeli Hisar

Djevojačka kula - Kiz Kulesi

Dan smo završili shoppingom na Misir bazaru ili Bazaru začina. Neću mnogo da pišem o tome, slike sve govore, ali miris vam ne mogu dočarati, za to treba posetiti Istanbul i uveriti se u njegovu lepotu.

Začini na Misir bazaru

Misir bazar - atmosfera

Da ostanete u Istanbulu i godinu dana, imali biste svaki dan šta da vidite, radite, otkrivate, probate, udišete. 
I da se nadate da ćete se Istanbul i vi uskoro ponovno sresti.

Kraj :)

Putopis: Istanbul ( III dio )

Dva dijela ovog putopisa su već objavljena, ovdje i ovdje. Drago mi je da su komentari pozitivini. Još jednom veliko hvala Marijani! :) A mi idemo dalje. Obećala sam da ću u trećem dijelu objaviti opis Topkapi palate, Kapali čaršije i Arheološkog muzeja. Znam da ste nestrpljivi, pa sam u ovaj dio ubacila i Stambolsku željezničku stanicu ili Orient Express. Evo nastavka priče:

Topkapi palata

Topkapi palata je grandiozno delo koje posetiocima oduzima dah.  Izgrađena je 1478. godine na zahtev sultana Mehmeta II. Tokom 4. veka je služila kao rezidencija sultana. Godine 1924. je pretvorena u muzej, a od 1985. je pod zaštitom kao Svetsko nasleđe. Ovo jedinstveno zdanje  sadrži različite zgrade, bašte i odeljke. Nekada su u Topkapi palati ujedno bili univerzitet, džamija, savet i još par bitnih institucija, a u njoj je živelo 4.000 ljudi. Kao muzej, palata sadrži izuzetno velike i vredne kolekcije oružja, kostima, nakita i drugih eksponata vezanih za tursku kulturu i istoriju. Najinteresantiji eksponati su ogrtač i mač proroka Muhameda i zbirka njegovog porcelana, a u muzeju se nalazi i peti najveći dijamant u svetu, Kasikçi. ( Kašiče - kašika ) koji je ime dobio po zanimljivoj anegdoti, ali njegova lepota zaista zadivljuje posetioce riznice.
 

 Topkapi - unutrašnjost

Izvorno ime palate je „Saray-i Cedide-i Amire“, međutim, zbog ogromnih topova ispred kapije palate, ljudi su joj dali ime „Topkapi“. Palata, okružena visokim zidovima, oko pet kilometara, ima ukupnu površinu od oko 700.000 m2 što je dva puta veće od Vatikana i pola Monaka. Bila je zaštićena sa 28 tornjeva, a zidovi koji okružuju palatu datiraju iz vizantijskog perioda. Većina građevina u palati je uništeno u velikim požarima u zemljotresima koji su i renovirane nekoliko puta. Iz tog razloga, mogu se primetiti različiti arhitektonski stilovi. Topkapi palata je danas jedan od najposećenijih muzeja u Evropi.  Sa predivne terase pruža se pogled na Bosfor i azijsku stranu Istanbula, a tu se nalazi i  restoran gde turisti mogu da uživaju u pogledu, kao i da srede utiske, a njih je zaista mnogo.

 

 Dijamant Kasikçi

Preostali deo dana smo iskoristili za obilazak Grand Bazara ili čuvene Kapaličaršije.

 Detalji iz Kapaličaršije

Kapaličaršija
 

Kapaličaršija u Istanbulu je omiljena turistička atrakcija. Kapaličaršija je natkrivena tržnica koja se prostire na 47.600 metara kvadratnih i ima čak 4.000 dućana, a širi se i na okolne gradske ulice, te je najveći shopping centar na svijetu. Na Kapaličaršiji se prodaju najrazličitiji proizvodi od zlata, srebra, kože, keramike i bakra, tepisi, tkanine, odjeća, suveniri i još mnogo toga. Po Kapaličaršiji može se lunjati satima i danima, bilo da se radi o shoppingu ili samo o razgledanju. Pretpostavlja se da se u odprilike 1500 zlatarskih radnji u Kapaličaršiji nalazi negde oko 10 tona zlata.

Uz obavezno cenkanje mogu se kupiti razne stvarčice po povoljnim cenama.

Detalji iz Kapaličaršije

Još jedno buđenje...

Osvanulo je još jedno sunčano jutro u prelepom Istanbulu.

Buđenje oko 7 sati  uz obaveznu jutarnju kafu sa drugaricama. Interesantno je to da sam mujazinov glas čula samo prva 2 jutra, posle sam valjda bila toliko umorna da sam i alarm telefona čula samo kroz maglu.
Tempo jeste bio malo naporan, ali dani su nam tako lepo bili isplanirani da nam umor uopšte nije smetao.

To pre podne smo imali slobodno za individualne obilaske i šetnju, ali smo mi odabrale posetu Arheološkom muzeju i posetu železničkoj stanici Orijent-Express.

Kao što nam pomenula transport je veoma jednostavan i za veoma kratko vreme tramvajem može da se stigne do svih željenih destinacija, ali i nekako sve je tu skoncentrisano na jednom mestu. To je taj stari evropski deo Istanbula.
 

Arheološki muzej Istanbula

Arheološki muzej se nalazi odmah pored Topkapi palate i veoma je lako doći do njega. Ulaz košta 10 turskih lira ( 1 euro - 2.5 t.lira )

To je ustvari kompleks koji se sastoji od 3 muzeja: Orijentalnog, Cinili Kosk i Arheološkog. 
Potrebno je više sati da bi se sve to obišlo jer muzej sadrži  preko milion eksponata koji predstavljaju skoro svaku eru i civilizaciju u svetskoj istoriji.
Gradnju ovog muzeja započeo je slikar Osman Hamdi Bej 1881. godine. Neoklasična fasada zgrade ispirisana je sakrofagom Aleksandra Velikog kao i sarkofagom ožalošćenih žena, koji su zapravo najveličanstvenija postavka u muzeju. U muzeju se nalaze mnoge kolekcije, uključujući umetnička dela koja pripadaju različitim kulturama unutar granica otomanske imperije koja se protezala od Balkana do Afrike i od Anatolije do Mesopotamije, Arapskog poluostrva i Avganistana. Zahvaljujući sultanskom imperijalizmu, značajne su kolekcije sa područija Egipta, Sirije, Fenikije i Mesopotamije. Najznačajniji artefakti izloženi u muzeju su Sarkofazi otkriveni u Sidonu tokom iskopavanja 1887. godine, uključujući i onaj poznat kao sarkofag Aleksandra Velikog, najveća atrakcija ovog muzeja, zatim sarkofag ožalošćenih žena, sakrofag Satrapa, sakrofag Licijana i sarkofag Sidonijanskog kralja, koji su preneti u muzej brodovima. Osim toga, tu su i statue iz drevnih vremena do kraja rimskog doba, statue boginje majke Cibele, reljefi iz mauzoleja Halikarnosa, delovi statue iz Zevsovog hrama, poprsje Aleksandra Velikog, sitna grnčarija, dragoceni ukrasi, nakit i novčići u riznici.

Kafejčići i slatkiši

...posle par sati provedenih u muzeju, laganom šetnjom smo se spustili do mora i do železničke stanice. Prelepe uličice, pune kafejčića i radnjica sa suvenirima, mame poglede svih prolaznika. Meni su najčešće pažnju odvlačili izlozi sa slatkišima. Kad vidim sve one baklavice i napakovane slatkiše  stvarno ne mogu da im odolim.
 

 Željeznička stanica

Železnička stanica Sirkeči

Železnička stanica Sirkeči - ili poslednja stanica Orijent expressa izgleda tako kao da je vreme na njoj stalo, a i dalje je u svakodnevnoj upotrebi.
Ova železnička stanica predstavlja polaznu tačku za Evropu i poslednju stanicu iz Evrope ka Aziji. Za nastavak vožnje prema Istoku mora se preći Bosforski most.

 Željeznička stanica iz Chanel reklame

Orijent ekspres (engl. Orient Express, fr. L'Orient-Express, tur. Şark Ekspresi) je jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnica. Saobraćao je na liniji Pariz - Istanbul.
Legendarni voz je ovekovečen u mnogim knjigama i filmovima od kojih je svakako najpoznatija knjiga Agate Kristi ' Ubistvo u Orijent Expresu'.

 Željeznička stanica - detalji

Na samoj stanici se nalazi i stari Železnički muzej koji svojom atmosferom potpuno vraća posetioce u neko prošlo vreme.

 Akvarijum

Posle šetnje kroz istoriju usledio je shooping u velikom tržnom centru Forum. O njemu nemam ništa značajno da napišem osim da je sličan kao i drugi shooping mallovi po svetu. Ono što je meni i mojim drugaricama bilo zanimljivo je to da se u njemu nalazi veliki akvarijum u kom smo se mi mnogo lepo provele, fascinirane živopisnim podvodnim svetom. Dan smo završile pretrpane kesama i zadovoljne kupovinom, jer Istanbul zaista ima dosta toga da ponudi, a cene su čini mi se povoljnije nego kod nas...

 Detalj iz Akvarijuma

U posljednjem nastavku: Prinčevska ostrva; Taksim; crkva Hrista Hora; Vaseljenska patrijaršija; Dolmabahče palata i Misir bazar.  

Putopis: Istanbul ( II dio )

 

Nastavljamo Marijaninu priču o Istanbulu. Drugi dio :)

Hipodrom

... Odmah pored Plave Džamije nalazi se i Hipodrom ili ono što je od njega ostalo.

Nekada  raskošni hipodrom čiju je izgradnju započeo rimski imperator Septimus Severus 203., a završio je Konstantin Veliki 330.godine, uništen je u 4. Krstaškom ratu, pa su od brojnih spomenika samo ostali Egipatski obelisk koji potiče iz 15. veka p.n.e., zidani kameni stub koji potilče iz 10. veka i nemačka ili  Kayzer Wilhem česma  izgrađena 1898.god.  kao poklon povodom saveza između Kajzera Vilhelma II i sultana Abdulhamita.

 Aja Sofija, pogled spolja

Aja Sofija

Među zdanjima koja zadivljuju na Sultanahmet trgu je meni je najimpresivnija bila Aja Sofija.  

Aja Sofija je remek-delo vizantijske umetnosti. Korišćena je kao crkva 916. godina od dana kada je izgrađena (537.), sve do dana kada je Carigrad osvojen - 29. maja 1453. Od tada pa sve do 1934. godine, koristila je Muslimanima kao džamija. Nakon velike restauracije, koju je naredio Kemal Ataturk, građevina je otvorena za turiste u februaru 1935. treći je najposećeniji muzej Republike Turske. Ime Aja Sofija ( Hagia Sophia) znači Sveta (božanska) mudrost. 

 Aja Sofija, unutrašnjost

Osim svoje impresivne spoljašnjosti i unutrašnjost Aja Sofije ostavlja bez daha.    

Mermer korišćen za unutrašnju dekoraciju crkve je donet iz svih mediteranskih zemalja, a važno je istaći da su stubovi doneti sa Artemidinog hrama iz Efesa.

Jedan od mozaika u Aja Sofiji

Nakon pada Carigrada 1453. godine sultan Mehmed Osvajač naredio je da se crkva pretvori u džamiju. Uklonjena su zvona, oltar, 15m veliki srebrni ikonostas, a ikone su pokrivene malterom koji je naknadno iscrtan muralima u duhu Islama. Tokom trajanja Otomanske imperije crkva je rekonstruisana i dodata su četiri minareta, i postavljen je mihrab koji određuje smer prema najvećem islamskom svetilištu – Ćabi, odnosno Meki u Saudijskoj Arabiji.   Također su postavljene i  okrugle ploče na kojima su ispisana imena poznatih ličnosti Islama sa Arapskim pismom. 
Tako su se u Aja Sofiji sudarile dve velike civilizacije: hrišćanska i islamska.

Osnivač moderne turske republike Mustafa Kemal Ataturk, našao je kompromisno rešenje: Aja Sofiju je početkom 1935. godine pretvorio u muzej. Unutrašnjost objekta je delom restaurirana i vraćen joj je izgled iz perioda dok je bila crkva sa mnoštvom figura svetaca, ikona i mozaika.

Bazilika Cisterna

Cisterna Bazilika

Odmah pored Aja Sofije se nalazi  Cisterna Bazilika.
Bazilika Cisterna je bila najveći pokriveni rezervoar u gradu. Izgrađena je 532. godine na mestu gde je bila velika bazilika. Pod zemljom obuhvata 9.800 m2, a kapacitet joj je 100.000 tona vode. Voda je u ovu cisternu dolazila putem vodovoda koji je povezivao izvor kod Beogradske šume sa bazilikom, dug 19 km. Šetajući između 12 kolona sa po 28 stubova imaćete osećaj da se nalazite u potopljenoj antičkoj palati zaboravljenoj u vremenu. Mnogi jonski i korintski stubovi su doneti sa mesta gde su se nalazili porušeni antički hramovi. Među njima se naročito ističe stub sa glavom Meduze koja je okrenuta naopako da bi se negirala njena mitska moć . Igra svetlosti i senki i  klasična muzika doprinose mističnoj atmosferi koja vlada u unutrašnjosti cisterne.

Kažu da se danas u njoj održavaju koncerti zbog akustike i verujem da je to nezaboravno iskustvo.

 Meduza

 Voda u Cisterni

U trećem dijelu vas čeka priča o Topkapi palati, Kapali čaršiji, i Arheološkom muzeju Istanbula. Budite strpljivi :)

Putopis: Istanbul ( I dio )

Znate da sam vas i ranije vodila na put oko svijeta, tu i tamo. Međutim, ovo što ćete sada da vidite i pročitate je čista ekskluziva. Zašto? Jer sam moju dragu prijateljicu Marijanu iz Kragujevca zamolila da mi prepriča svoje putovanje u Istanbul i počasti mene i vas sličicama koje je sama uslikala. Na moju i vašu sreću, Mare je bila raspoložena da s nama podijeli jako puno informacija o ovom divnom gradu. Svima će nam biti od koristi, naročito meni, jer uskoro se i ja mislim uputiti u Istanbul. Dakle, dio prvi, krećemo :)

Istanbul - kolevka civilizacije

Večni grad - Novi Rim, Konstantinopolj i Carigrad na kulturnoj baštini staroj preko 2000 godina pruža vam neverovatnu priliku da upoznate najveća dostignuća najvećih civilizacija: helenske, rimske, vizantijsko-hrišćanske i otomanske.

"Grad gradova" - na dva kontinenta, spoj Evrope i Azije na Bosforskom moreuzu koji još uvek nadgleda Đenovljanska kula Galata, Unkapani mostom povezana sa desnom obalom Zlatnog roga. Rimski Aquadukt i Justinijanova Cisterna, sa Aja Sofijom i hipodromom pričaju nam o najdugovečnijoj Imperiji, grčkog jezika, rimskog prava i hrišćanske religije. Smešten između Evrope i Azije na Bosforskom moreuzu, najveće geostrateške važnosti, njegova odbrana simbol je večite težnje za velikim osvajanjima, zato je i bio poprište najvećih bitaka u istoriji čovečanstva.

Detalji iz grada

Iako nema status glavnog grada Turske, Istanbul je centar ove zemlje u kulturno-istorijskom i ekonomskom smislu. Turističke atrakcije su na svakom koraku. Među njima su najpoznatije i najreprezentativnije grandiozne džamije. Čitav grad predstavlja veliki muzej vizantijske, grčke, rimske, otomanske i moderne turske kulture. U malo manjem broju, ali takođe u istom reprezentativnom svetlu, ima puno crkava i sinagoga. Brojni lepi trgovi i pijace pružaju pravo autentično tursko iskustvo. Pored različitih kultura u gradu se mešaju tradicionalni i moderni detalji, bogati delovi grada i siromašni kvartovi. 

Zbog svog položaja i bogate kulturno-istorijske tradicije privlači turiste iz celog sveta ,a njih je zaista mnogo. Fotoaparati škljocaju na svakom koraku,a ima i toliko toga za slikanje, što bih ja kroz šalu rekla 'Jako fotogeničan grad'.

Mislim da je i mesec dana malo za ovaj grad i za sve ono što on nudi, ali mi smo nekako upakovali u 5 dana dosta toga.

Početak obilaska

Po dolasku i smeštaju u hotel  imali smo  Info City tour sa lokalnim vodičem Ramom, rodom iz Sjenice koji nas je proveo kroz stari  evropski deo grada i uz razne priče o istoriji i zanimljive anegdote dao nam je i  savete kako da se snađemo oko transporta u gradu. Vrlo je  lako snaći se, jer sve je tako lepo obeleženo,a tramvajem i metroom se stiže do željene destinacije  za kratko vreme. Žeton košta 2 lire *( 1euro-2,5 lire)  i nije bitno dokle idete, cena je ista.

 Detalji iz šetnje

Na svakom koraku pažnju privlači arhitektura, među prelepim i dobro očuvanim starim građevinama dominiraju džamije sa minretima koji se kao čempresi izdižu iznad kupola i  prosto one možeš da odoliš a da ih ne slikaš.

Maratonska šetnja po brdovitom starom delu grada je bila naporna, ali veoma zanimljiva. Na svakom koraku ima toliko toga da se vidi, da nema vremena da se razmilšja o umoru.

Dugi dan nam je bio jako zanimljiv. Posetili smo Plavu Džamiju, Hipodrom, Aja Sofiju, Cisternu i Topkapi palatu.

Sultan Ahmet, Trg i Plava džamija

Definitivno najpopularnije i istorijski najkoncentrovanije mesto u Istanbulu je Sultanahmet. Ovo je najstariji deo grada, proglašen od strane UNECSO-a za Svetsko nasleđe. Nalazi se na poluostrvu Eminonu koje leži na raskršću Zlatnog roga, Bosfora i Mramornog mora. Pored vrlo važnih i poznatih zdanja, ovaj deo grada sadrži prelepe ulice koje ukrašavaju drvene kuće, kafei sa malim baštama skrivenim u gradskom zelenilu i mnoštvo radnjica sa suvenirima. Na Trgu Sultan Ahameta jos iz daljine izdižu se dve divovske građevine: Aja Sofija  i Plava Džamija.

 Trg Sultan Ahmet

Sultanahmet džamija ili Plava džamija  sagrađena je u doba vladavine sultana Ahmeta (1603. g. – 1617. g.) kao islamski odgovor na Aju Sofiju, a ostala je simbol i središte verskog života. Smatra se za jedno od najvećih remekdela islamske arhitekture.

To je jedina džamija u Turskoj koja ima 6 minareta. U vreme kada je džamija izgrađena razbuktala se kontraverza o njenih šest minareta, koliko je imala samo Haram džamija u Meki. Smatra se da je broj minareta proizišao iz nesporazuma izmešu arhitekte i Mehmet Age, koji je tražio zlatne = altin minarete, a dobio šest = alti minareta. Sultan je svog arhitektu poslao u Meku da na najsvetiojoj od svih džamija izgradi i sedmi minaret,jer nijedna džamija nije smela da ima više minareta od nje.

 Plava džamija

Ulaz u Plavu Džamiju je besplatan, samo morate izuti obuću  zbog tradicije i islamske vere. Veličinu Plave Džamije osetićete tek ako zakoračite u njenu unutrašnjost.

Ime Plava Džamija dobila je po dominantnoj plavoj boji pločica kojima je unutrašnjost dekorisana. Zidove su stihovima iz Kur'ana ukrasili najbolji kaligrafi 17. veka, a više od 250 obojenih prozora koji propuštaju dnevno svjetlo pružaju veličanstveni osećaj. Najvažniji element u unutrašnjosti je mihrab koji je napravljen od najkvalitetnijeg mermera , a takođe sadrži i komad svetog crnog kamena iz džamije u Meki.

Od preko  2.200 džamija u Istanbulu najveća je džamija sultana Sulejmana Veličanstvenog, a najlepša je Plava, koja je sve do 19. veka bila polazna tačka za hodočasnike u sveti grad Meku...

 Detalji iz unutrašnjosti Plave džamije

U drugom dijelu slijedi priča o Hipodromu, Aja Sofiji i Baziliki Cisterna.