Posljednji dio u našem nizu. Moram priznati da je i meni žao :) Mnogo puta sam sve ovo pročitala, a najdraže mi je direktno sa bloga, kada je priča upotpunjena fotografijama. Čini mi se da je za kraj ostalo najslađe! Uživajte, i želim svima da vam se Marijanin putopis o Istanbulu brzo obistini.
Detalji sa krstarenja prema Prinčevskim ostrvima
Prinčevska ostrva
Buđenje naravno u 6.30, posle doručka ide se na Prinčevska ostrva.
To je niz od 9 ostrva do kojih se dolazi posle sat i pol vremena vožnje brodom i naročito su popularna tokom letnjih meseci. Mi smo posetili jedno od tih ostrva i ono što je interesantno je to da se na tim ostrvima kao prevozna sredstva koriste stari fijakeri i bicikli, drugog saobraćaja nema. Tako da je pravo zadovoljstvo prošetati, jer čist vazduh i predivan pogled na more pružaju divan osećaj. Na svakom koraku su riblji restorani, poslastičarnice i kafići. Ova ostrva su nekada uglavnom korišćena za izgnanstvo visoke vlastele, a kasnije su se tu naselili Grci, Jermeni i Jevreji koji i danas tamo žive.
Jedna od kočija na Prinčevskim ostrvima
Put nazad ka Istanbulu je jako zanimljiv jer smo sa broda vidili lepe građevine na obali Mramornog mora. To je jedini dan koji je bio oblačan u toku našeg putovanja tako da smo ostatak dana proveli u čuvenoj ulici Ištikal, na Taksimu.
Taksim
Taksim
Taksim se nalazi u novom evropskom delu grada i važi za srce modernog Istanbula. Tu se nalazi Taksim trg i na njegovoj sredini je Spomenik Republike visok 12 metara. To je mesto gde svakodnevno prođe više stotina hiljada ljudi.
Ulica Ištikal je pretvorena u pešacku zonu dugačku 4,5 km. Prepuna je raznih radnji, tržnih centara, restorana i kafanica, a zanimljivo je da duž ulice Ištikal ide starinski tramvaj, što je za turiste posebna atrakcija.
Ulica Ištikal
Za to isto veče bila je planirana noćna city tura, prelazak preko Bosforskog mosta sa odlaskom na vidikovac Čamildže, ali smo mi to propustile jer se nebo razvedrilo i veče je bilo idalno za šetnju ili gluvarenje u nekoj od bašta kafića ili restorana, što smo mi i uradile.
Dan 5 ili poslednji dan ( na žalost )
Ostalo nam je još da obiđemo Crkvu Hrista Hora, danas pretvorenu u muzej; Vaseljensku patrijaršiju; Dolmabahče palatu i na kraju nezaboravno krstarenje Bosforom.
Crkva Hrista Hora
Crkva Hrista Hora ili muzej Karie je na mene ostavila snažan utisak, jer su svi mozaici jako dobro očuvani. Sagrađena u 4. veku na prostoru koji se nalazio van zidina grada, pa je zbog toga i dobila ime Chora što znači ‘u polju’. Crkva je od 16. veka korišćena kao džamija da bi za vreme 2. svetskog rata od strane američkih arheologa restauracijom pretvorena u muzej. Muzej Karije poseduje najlepše mozaike Vizantijskog perioda u Istanbulu
Vaseljenska patrijaršija - unutrašnjost crkve
U neposrednoj blizini se nalazi i Vaseljenska patrijaršija.
Poseta centralnoj pravoslavnoj crkvi sveta predstavlja još jednu od atrakcija Istanbula. Vodič nas upoznaje sa istorijom Patrijaršije, koja je menjala lokacije po Istanbulu tokom vekova, a na ovom mestu je od 17-tog veka. Crkva je iznenađujuće mala, zaista deluje skromno ali iznutra je prelepa, ikonostas je veličanstven. U ovoj crkvi nalazi se i najveća relikvija hrišćanstva, deo krsta na kome je razapet Isus Hrist, drugi deo krsta je u Vatikanu, a treći u Jerusalimu.
Naše putešestvije nastavljamo dalje ka Dolmabahče palati.
Dolmabahče palata spolja
Dolmabahče palata – Palata je izgrađena tokom 19. veka, danas je muzej i ima dva sprata, 285 soba, 43 dvorane, 6 balkona, 6 kupatila, 12 kapija. Smatra se da je za dekoraciju palate utrošeno 14 tona zlata i 40 tona srebra. Ova palata je tipičan primer otomanske arhitekture sa mešavinom neoimperijalnog stila i u duhu vladarskog apsolutizma evropskih vladara.
Gradnja je počela 1843. godine, a završena je 1856., nakon 13 godina. Poslednjih 6 sultana kao Abdulmedžid, koji odavde vlada još 15 godina živeli su u ovoj palati.
Nakon proglašenja Republike, ovu palatu koristio je Ataturk kao svoju rezidenciju kada je posećivao Istanbul. 10. novembra 1938. kada je Ataturk preminuo, Dolmabahče palata je pretvorena u državni muzej.
Palata je izgrađena po ugledu na Luvr u Parizu i Bakingemsku palatu u Londonu kako bi dala evropsku sliku, njena gradnja poklapa se sa čuvenim Krimskim ratom, kada Engleska, Francuska i Piemont daju vojnu pomoć Turskoj protiv carske Rusije. Kraljica Viktorija, koja je boravila u ovoj palati, poklonila je luster 4,5 t od bohemian kristala koji zaista izgleda veličanstveno u centralnoj dvorani palate.
Zabranjeno je korišćenje fotoaparata u unutrašnjosti palate, ali svi ti originalni detalji i nameštaj izgledaju veoma inpresivno.
Iako unutrašnjost nismo mogli da slikamo, palata je i spolja predivna. Divni vrtovi i fontane, otvorene kapije prema moru sa poglednom na Bosfor. Dolmabahče kula, kao i istoimena džamija privlače turiste, tako da je ona neizostavna na spisku šta obići u Istanbulu.
Posle obilaska veličanstvene Dolmabahče palate, za taj dan nam je ostalo krstarenje Bosforom.
Predivne vile, restorani, hoteli na obali Bosfora, Bosforski most koji povezuje evrposki deo grada sa azijskim, tvrđava Rumeli Hisar sa evropske strane i Anadolu Hisar sa azijske, vojna akademija, Devojačka kula Kiz Kulesi, mala slatka džamija Ortakoy, i još mnogo toga se može videti sa broda što privlači pažnju svojom jedinstvenom lepotom.
Rumeli Hisar
Djevojačka kula - Kiz Kulesi
Dan smo završili shoppingom na Misir bazaru ili Bazaru začina. Neću mnogo da pišem o tome, slike sve govore, ali miris vam ne mogu dočarati, za to treba posetiti Istanbul i uveriti se u njegovu lepotu.
Začini na Misir bazaru
Misir bazar - atmosfera
Da ostanete u Istanbulu i godinu dana, imali biste svaki dan šta da vidite, radite, otkrivate, probate, udišete.
I da se nadate da ćete se Istanbul i vi uskoro ponovno sresti.
Kraj :)
